Da odmah kažem: svaki petrollhead bi ovo trebao probat!
Pa krenimo redom...
Na kartingu u četvrtak mi Jura ubacio bubu u uho i spomene Grobnik track day; pa ajde, kad nisam na Nurburgringu, bit će dobar i Grobnik. Prvo mi je bila ideja rentat Mazdu RX-8 i guštat po staroj cesti do Grobnika te se tamo onda lagano provozat s obzirom da mi je prvi put, pa bi bio red da prvo naučim stazu. Međutim Mazdu ne rentaju po ovakvom vremenu, a i dobro da ju ne rentaju jer kad sam se probudio u subotu, ovo me dočekalo na prozoru:
Kako sam bio malo razočaran što neću provozat RX-8-icu, odlučio sam rentat na Grobniku Grande Punto CUP, 10krugova/600kn. E to je već iziskivalo malo priprema pa sam malo 'visio' na Youtube-u i sjetih se da su u jednom EVO-u opisivali stazu...
I tako mi krenuli na put, u to snježno jutro, al s obzirom da je bilo zima tu kod mene na brdu, dozvolio sam ženi da očisti auto
Put je bio za očekivat:
tako da je tempomat podešen na "lagani tempo"
Al preživjeli smo i to, iako je bilo mrvu plesanja po cesti, pogotovo Jura sa svojom S
L pilom, i došli na Grobnik.
Obadvojca se odlučili za 10 krugova u Puntu, jer je bilo taman malo ljudi na stazi da možeš guštat, a da nisi sam. I onda problemi... dođemo mi do boksa da rentamo pile, kad meni slovenac "!TI! buš vozil?!", rekoh "Da", "A joooj, aj probaj sjestu ovaj" i pokaže prema Punto pili. Ja probam, a kad ono kifla:
Jedva sam se ugurao, pa sad zamislite da još moram kacigu stavit na glavu...
Al ajde, rekoše da ima jedan Punto u kojem se da sic podešavat pa da ćemo probat.
Na svu sreću, Jura nije imao tih problema (on je imao kontra problema, pa su ga 'podfutrali', kako je i sam rekao) i odmah je zajašio plavu munju
Malo sam gledao Jurine krugove i tad je došla i moja pila u boks. Na svu sreću ovaj put sam stao taman na knap. Jedino mi nisu jasna ta sjedala: ja koji plešem u sicu od kartinga sam se jedva uglavio!
Tip me zavezao u sic i samo dobacio "to ti je ko normalan auto, samo malo jače trebaš stisnut kočnicu" (sjećam se da mi je i Jura spominjao kočnicu...). Kifla! Izlazim ja na rikverc iz boksa i skoro zgazim dvojac mehaničara, jer kočnice dok se ne zagriju moraš uprijet ko tegleći konj! I nije ko normalan auto jer unutra osim vozačkog sjedala, volana, papučica i okretomjera nema ništa drugo. Čak je maknuta i plastika sa mjenjača, pa iz poda viri nekakva metalna šipka! Al šta ti više treba?!
Duboko udahnem, ubacim u prvu i lagano kroz boks
Lagano do crte za izlazak iz boksa i onda ko profić, pod u gas! Jao kakvog li veselja! Taj zvuk, osjećaj, uf, adrenalin pumpin'! Do prvog zavoja, kad sam već zaboravio kakve su kočnice
Al' čuva Bog budale, tako da sam i to preživio.
Vožnja je odlična: gas, šaltanje, kočenje, skretanje, sve je kako treba bit - to je taj feeling! Guštam par krugova i mislim si kako sam super brz, dok nije naišao prvi auto koji me na ravnici opro ko majmuna! Tad se sjetih da Punto ima 80ponija... i to je lagano frustrirajuće. Jer po zavojima Punto stvarno ide, čak i dok ga ja amaterčina vozim, al brate mili, koliko god brzo da izađem iz Rupe, do Zagrebačkog zavoja me svi zašamaraju (M3, 350Z, šalim se, naravno da me oni prestižu ko bebu), nego Civic Type S kojem bez problema pobjegnem kroz prvih 7 zavoja, do osmog, Zagrebačkog me na ravnici prešiša bez pardona.
Al sve 5, pičim ja dalje i taman ispred mene iz boksa izađe drugi Punto CUP, s nekim očigledno boljim vozačem od mene, tako da sam krug i pol uspio se šlepat iza njega i učit putanje i mjesta kočenja. Tad sam skužio da se s ovim čudom da dosta kasno kočit, samo treba bit odlučan i imat zagrijane kočnice. I još sam naučio da što god radio, u Riječkom zavoju me prestižu i mame koje guraju bebe u kolicima! Toliko sam nesposoban za taj zavoj...
Taman još jedan krug odvozim sam i vrištim od sreće jer kočim sve kasnije, a ranije dodajem gas
, jer je stvarno odličan feeling (bolji i od vožnje Nissan-a 350Z po Sljemenu i Zagorju!), i iz boksa mi pokažu da imam još jedan krug.
Nabrijem se ja, rekoh "sad ću jedan 105%"
i ulazim u prvi zavoj, kasno kočim za drugi i taman usporim do ključne točke za zabit gas u pod i katapultirat se iz zavoja, al kifla! Kočio sam ko u kartingu - digitalno - što će reć da sam kočnicu otpustio ko divljak i, vid' čuda, volan već lagano smotan za zavoj, i šta će drugo guzica nego lift off! I opa, prvo bočno po unutrašnjoj strani zavoja (prednji branik ruje po šodru ko ralica) i onda bočno do vanjske strane zavoja s guzicom u šoder.
Hladan tuš, šta reć. Lagano u prvu i lagani krug do boksa jer brže nije ni išlo s obzirom da se u svakom lijevom zavoju čulo struganje iz stražnjeg desnog kotača. Posramljen ulazim u boks i odmah vidim da ekipa vadi kamere i fotiće kako bi snimili ranjeni Punto. Ulazim u boks i ekipa odmah trči prema meni s ducktape-om i hrpom ručnika, pomislih da curi ulje ili nešto i nije mi bilo svejedno. Međutim u roku minute izlazim iz auta i ekipa do tad već pokrpala prednji kraj. Tad sam im rekao za stražnji desni kotač, odmah dižu Punto na dizalicu, skidaju kotač i dok kažeš "ležaj", vraćaju kotač, toče gorivo i stavljaju sljedećeg vozača u sic. Na kraju me mehaničari tješe da nije to ništa, da kaj se ja brinem. Kamen mi pao sa srca.
Opet se smiješim i jebeno sretan prepričavam ženi i Juri što se desilo.
Za koju minutu srećem Tonija, pa onda malo kasnije i Bikera; jeb'ga dečki, nismo se stigli pošteno družit, al' bit će prilike!
Pičim dalje i pokušavam sada u NORMALNOM autu ne pobit suputnike svaki put kad stisnem kočnicu, jer ova grize čim ju pogledaš!
Rezime, štedite do sljedećeg trackday-a! I ako netko misli slagat auto za eventualni trackday, tu nema kompromisa i "malo ću pošarafit po autu"...