Dođe mi da otpjevam onu Oliverovu:
Živote mooooj, osandesedan puta san umra,
Prvi put kad san je preuzea,
Osandesedmi kad san je ostavija, živote moj...
Oteo mi se spontani pljesak na kraju, svaka čast naughtydogovskoj ekipi na najboljoj produkciji u povijesti videoigara.
Trebalo mi je 22h i 26minuta i uživao sam u svakoj sekundi, čak i u par situacija žešćeg živciranja, za što sam si sam bio kriv, jer sam nesposoban i glup.
Al sam se opametijo
Sad ću malo nastavit s iživljavanjem na normal+, a onda idem na preživljavatelja, pa da vidim do kud ću bit sposoban doć...
Uglavnom, nadam se da će se prodat bolje od kolađudi... Ali ipak, ljudska glupost nema granica, pa nekak realnost ne izgleda baš...